Budi Ovde i Sada.
Skoro sve psihoterapije i duhovne prakse na ovom mestu polažu svoje oružje i mire se. Doduše, primirje je verovatno prividnog karaktera, jer opet svaka polaže svoje pravo na istinu o Prisutnosti i njenom značenju. Sve one raspolažu i svojim „tajnama“ kako postići čaroliju Prisutnosti.
Kako god bilo, znamo da jedini trenutak koji stvarno postoji je Sada i Ovde. Čovek živi samo sadašnje trenutke, sve ostalo je ili prošlo ili neizvesno da li će doći, reče davno Marko Aurelije.
Naši dani obično su ispunjeni nekom rutinom. Čak i vikendi i odmori. Krećemo se oko zadatih koordinata, prebacujemo se automatski iz jedne u drugu životnu ulogu, porodica, posao, prijatelji… Ali opet, pitanje je koliko smo zaista prisutni u mnogobrojnim svojim životnim ulogama? Na primer, da li smo u potpunosti tu sa svojom porodicom ili prijateljima, nakon što smo toga dana napustili posao? Koliko vremena u toku dana provodimo raspravljajući sami sa sobom nedorečene prethodne sastanke ili filmujemo neke scene koje priželjkujemo u budućnosti? Koliko dnevno naš um prebira po prošlosti ili gradeći kule ili pribojavajući se budućnosti?
Skloni smo raznim čudnim stvarima.
Skloni smo da prečesto tumaramo svojim umom tada i tamo, sasvim daleko od sadašnjeg trenutka. Ova putovanja uma jesu i dar i prokletstvo. Krila imaginacije su čovekov dar i osnovno gorivo stvaranja, prevazilaženja, zaista ponekad okova sadašnjosti. Pokretači nečeg novog, rušenja barijera učmalosti, osnovni mehanizam promena, kretanja napred čoveka i čovečanstva. S druge strane, začas se zaglavimo u toj divnoj ljudskoj sposobnosti i zanemarimo stvarno, jedino svoje postojanje, a to sam Ja prosto i jednostavno Sada i Ovde.
Kako da podesimo sebe za magiju sadašnjeg trenutka?
Osnovna jednostavna smernica: ti si tamo gde je tvoje telo. Koje god da su destinacije tvog uma, telo je put do sadašnjeg trenutka.
Za početak, upitaj sebe: Gde sam sada? Koja je moja trenutna destinacija? Da li postoji neko “uljez” osećanje koje te, protiv tvoje volje, izbacuje iz sadašnjeg trenutka? Postoje osećanja koja ne možemo da prihvatimo. Naše neprihvatanje ubrizgava im sve jače gorivo kojim prosto prelećemo sadašnjost.
Oseti svoje telo. Oseti položaj svog tela. Sediš, stojiš, ležiš…Oseti svoja stopala. Kontakt svog tela sa podlogom.
Uključi što jače svoja čula. Šta je to što vidiš? Šta čuješ? Kakvi mirisi te okružuju, koja je temperatura? Oseti blago strujanje vazduha oko svog tela. Dodirni nešto u svojoj neposrednoj blizini: kakva je tekstura, temperatura…? Oseti što možeš jače kontakt tvog tela i izabranog objekta. Kada uključuješ ovaj moćan “prekidač” za telesne senzacije, vrlo je važno da ih ne imenuješ, ne analiziraš, ne tumačiš. Oseti ih direktno kao senzacije, primeti da se one dešavaju i bez tvog velikog napora. Prepusti se čulnim dešavanjima, pusti ih da se dese, da teku…
A onda polako kreni ka unutra. Primeti disanje svog tela. Budi sa svakim svojim dahom. Poveži se sa čudom disanja koje se u tebi odigrava. Da li osećaš negde hladnoću, toplotu, tenziju ili mekoću u svom telu? Sa punom pažnjom i ljubavi pošalji dah u deo tela gde osećaš bilo kakvu neprijatnost.
Igraj se: budi na površini svog tela i čulnim senzacijama koje dobijaš preko kože, očiju, ušiju; pa se vrati unutra disanju i senzacijama unutar tela.
Pozdravi svoje misli i osećanja sa kojima se susrećeš. Ne uključuj se, ne tumači, ne analiziraj. Posmatraj svoj um i svoje telo u akciji. Posmatraj i prihvati. Kao da si u publici i gledaš čudesnu predstavu svog života, po prvi put.
Zatvorenih ili otvorenih očiju doživi što potpunije svoju fizičku prisutnost, svoje telo i svoje postojanje. Ti si jednostavno tu. Budi otvoren za ličan doživljaj svog postojanja, za bazičan osećaj samog sebe “ja sam” ili “ja postojim”. Isti onaj koga poznaješ od malog deteta i koji je još uvek tu. I dalje je tu, bez obzira na sve prošle ili buduće životne bitke, poraze i slavlja.
Ovo su neke od ideja kako da budeš u sadašnjem trenutku. Možeš da kombinuješ i sa drugim tehnikama koje poznaješ, da istražuješ i nađeš neki svoj način da jačaš svoje prisustvo u ovom trenutku. Činjenica je da ono neće rešiti sve tvoje životne probleme, ali te može puno ojačati na tom putu.
Mi uglavnom provodimo živote brinući o propuštenim vozovima i napetom iščekivanju narednih, a tako postajemo sve uspešniji u sabotiranju sebe. Ovo je način da usporiš. Da se upoznaš i povežeš sa sobom. Da izgradiš odličan resurs koji puno pomaže u susretu sa životnim stresovima. Izgrađuj naviku da budeš prisutan/na. Može da pomogne da “ohladiš” glavu u situacijama donošenja važnih životnih odluka. U navici odsustnosti sigurno propuštaš još mnogo životnih vozova.