Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše telo izražava ono što vi jeste. (Lowen)

Razna svojstva ljudskog bića – služe nečemu. Pa makar uopštili time – da služe sticanju iskustava. Takođe, sve što postoji u našem svetu je polarne prirode – sve ima svog konfliktnog para. Jedno se definiše preko drugog. Na isti način možemo posmatrati blokiranje životne energije tj. oklop ljudskog bića. Služi nečemu, ima svoju svrhu i ima svog para – Slobodu. Iskustvo ropstva uči nas značaju i vrednosti slobode.

Dete se prilagođava sredini u kojoj odrasta. Bilo bi potpuno netačno reći da ono ne može da menja sredinu u kojoj odrasta, jer ono svakako utiče na život svojih roditelja. Ali, ono nije opremljeno socijalnim veštinama i mnogim znanjima koja tek čekaju da budu osvojena. U tom smislu, dete ne može da menja sredinu u kojoj odrasta i koja deluje na njega, već polako menja sebe, kako bi se prilagodilo.

Proces blokiranja i kanalisanja životne energije (osećanja) nužan je razvojni proces. Detetove potrebe ne mogu nikada biti savršeno zadovoljene. Niti postoji savršeni roditelj/staratelj. Frustracija ili osujećenje detetovih potreba je normalna, prirodna pojava. Zamislimo da dete uvek dobije to što želi. Zamislimo da odrasla osoba nikada ne “stane na put” stalnim spontanim izražavanjem detetovih osećanja?

Proces blokiranja emocija koja spontano naviru iz tela deteta je proces tokom kojeg ono uči da kontroliše svoj energetski sistem i usvaja pravila ponašanja u sredini  u kojoj odrasta. To je privilegija ljudskog bića. Dete može da misli i planira svoje postupke. Zarad ljubavi, brige i prihvatanja koje dobije od odraslih, ono odustaje od svojih trenutnih osećanja i potreba. Namera odraslog je da dete usvaja pravila njegovog sveta. Da usvoji znanja koja su karateristična za porodicu i njeno okruženje.

U tom smislu, blokiranje, kanalisanje i oklopljavanje su razvojni fenomeni na visokom stupnju razvoja. Rekosmo, privilegija ljudskog bića. Omogućava  detetu da se uzdigne iznad svog instinktivnog i spontanog sistema reagovanja. Da promisli svoje akcije, da odloži reagovanje, postavi ciljeve, da uči da živi u svetu u kome raste i razvija se.

Nevolje u vezi oklopljavanja počinju da se granaju u mnogo smerava upravo na mestu njegove najveće korisnosti – razvoja, učenja, prilagođavanja sredini. Onaj ko obučava dete kako da se obuzda, ima svoj subjektivni univerzum, svoju ličnu sliku sveta. On je već izgradio svoj karakterni i muskularni oklop. I za njega samog su neka osećanja dozvoljena, a neka nisu. Upravo od strukture karaktera odraslog zavisiće količina štete koju oklop nosi sa sobom. Ukoliko je ličnost roditelja/staratelja izrazito rigidna i problematična, ona će detetu naneti mnogo emocionalnih frustracija. Dete će morati da pribegne intenzivnom blokiranju svoje životne energije kako bi preživelo u krutom okruženju.

Ovde se opet oklop javlja kao sreća u nesreći – sredstvo preživljavanja: dete će morati da pribegne snažnom potiskivanju raznih osećanja, npr. od neprijateljskog roditelja. Pokušavaće raznim mehanizmima potiskivanja da odbrani sebe od naleta snažnih osećanja straha, besa, bola, kako bi opstalo u toj situaciji.

Ovi procesi su automatski adaptivni mehanizmi jednostavno rečeno – omogućavaju preživljavanje. Nepoželjna osećanja se guraju sa površine svesti što dublje i razvijaju se poželjna ponašanja – koja detetova sredina – odrasli mogu da prihvate.

Proces potiskivanja izvodi se psihološkim i telesnim mehanizmima, gde su stezanje mišića i promena prirodnog disanja, najuočljiviji i najznačajniji.  Nije teško dovesti u vezu zdravstvene probleme odraslih sa mnogim njihovim psihološkim navikama i tendencijama.

Neki telesni psiholozi su razvili interesantne tipologije koji se upravo zasnivaju na specifičnim odlikama oklopa. Ovi tipovi objedinjuju specifične telesne i psihološke odlike ljudi, tako da bi na osnovu telesnih svojstava osoba (npr. osoba koje ne poznajemo) mogli da pretpostavimo koji je skup njihovih psiholoških odlika.

Na kraju, da li je oklop štetan ili ne?

Prvo, oklop je nastao ka sredstvo samoodržavanja i preživljavanja.

Drugo, oklopljavanje je izraženije u tehnološki razvojenijim društvima koja izrazito vrednuju značaj moći i kontrole. Jedan autor je to lepo ilustrovao iskazom da jedna plemenska zajednica koja živi spontano i u skladu sa prirodom, nema mnogo šanse pred organizovanim, tehnički naprednim društvom. Nažalost, istorija obiluje ovakvim dokazima. Kao takav, oklop je izraz povećane kontrole čoveka nad samim sobom i mogućnosti da se  disciplinuje. Oklop mu omogućava da  predviđa i postavlja ciljeve umesto da stalno direktno, spontano emocionalno reaguje  u sadašnjosti. Ponavljam, privilegija je samo ljudske vrste.

Treće, oklop u celini, iako sredstvo samoodržavanja, ima svoju cenu: nastao je kao zaštita, kasnije postaje okamenjen stil reagovanja utisnut je u psiho-somatsku strukturu čoveka, ne može se voljno i namerno menjati i, na duže staze, donosi više patnje nego što je ona prvobitna zbog koje je čovek postao oklopljen.

Na koji način blokirate svoju životnu energiju i emocije koristeći psihološke i telesne mehanizme potiskivanja, saznajte tako što ćete se prijaviti na serijal radionica TELESNA MUDROST. Ovaj serijal već ima svoju prepoznatljivu tradiciju (2011) i mnogim ljudima je pomogao da osveste svoje blokade i aktiviraju svoje skrivene moći.