Aleksandra Milunović Petrović

mr psiholog, telesni psihoterapeut, trener spiritualne tehnologije

‘Kad staneš na svoje noge’


Ljudi skoro svakodnevno koriste izraze kojima opisuju stanje svog ili nečijeg uzemljenja. Jedan od tipičnih izraza u našoj kulturu: “kad jednom staneš na svoje noge”, ili npr. u situacijama stresa “osećam kao da gubim tlo pod nogama”, “kao da su mi se odsekle noge”…

Prvi izraz “kad staneš na svoje noge” vrlo slikovito objašnjava razvojni aspekt uzemljenja. Malo ćemo u ovom tekstu o tome.

Uzemljenje je jedan od veoma važnih pojmova u telesnoj psihoterapiji. Ali je zapravo mnogo stariji od same telesne psihoterapije. Uzemljenje, uzemljavanje, ukorenjenost, oslikava naš odnos prema realnosti sveta u  kome živimo i odnos prema biološkom aspektu našeg tela. Istočnjačke veštine poput yoge ili tai chi-ja su nezamislive bez brojnih položaja kojima je cilj da jačamo naš kontakt sa zemljom na kojoj stojimo.

Najpre da istaknemo da je uzemljenje relacioni pojam – podrazumeva povezanost i razmenu koju ostvarujemo sa zemljom, svetom fizičkih objekata i ljudi oko nas. Takođe i povezanost sa fizičkim aspektima tela.

Kao i sve u čudesnom životu ljudskog bića, i snaga i kvalitet naše ukorenjenosti se menja i razvija. Jednom uspostavljen, zadovoljavajući stepen uzemljenosti nije naše konačno odredište. Svet oko nas i naše telo stalno se menjaju i javljaju se novi izazovi za našu ukorenjenost. Treba naći novu ravnotežu. Nove faze u koje ulazimo zahtevaju novo  podešavanje uzemljenosti, ponovo krojenje povezanosti u izmenjenim okolnostima života.

Kako se spremamo tokom razvoja za to čuveno “stajanje na svoje noge”?

U fazi bebe u stomaku potpuno smo zavisno uzemljeni u majčinoj utrobi. U fazi bebe uzemljeni smo u rukama staratelja; “učimo” da se prepustimo, da imamo poverenja i primimo tu podršku. Učimo da puzimo i krećemo se po zemlji, upoznajemo se sa gravitacijom i kako ona utiče na naše telo. Kada smo tek prohodali, počinjemo sa istraživanjem uspravljenog stava, testiramo svoje noge, učimo da hodamo i da trčimo po površini zemlje. Počinjemo da razvijamo svoju vertikalnu povezanost. Smanjuje se stepen zavisnosti od staratelja, dok sve samostalnije istražujemo svet oko sebe. U periodu mladalaštva vertikalna povezanost je stabilnija, noge su nam sve jače, energija se jače kreće kroz telo i karlica se razvija zajedno sa energetskim centrima. Jača se svest o sopstvenoj seksualnosti i ličnom identitetu. Uzemljenje uključuje seksualnost i osećaj “stajanja na svojim nogama” u svetu. Kod odrasle osobe uzemljenje podrazumeva da su obe noge na zemlji, da stojimo uspravno i u stanju smo da se suočimo sa svetom iz te pozicije. U sklopu stalne energetske razmene sa svim što nas okružuje, možemo da se prepustimo osećanjima koja dolaze.

Da bismo poboljšali svoje uzemljenje kao odrasle osobe, možda je potrebno da razrešimo i neke razvojne konflikte, koji su nas ometali da punom snagom stojimo na sopstvenim nogama. Neke od vrlo važnih razvojnih tema za naše uzemljenje: kvalitet podrške koje beba/dete dobija u razvoju ličnih snaga; nežnost, posvećenost, ljubav i toplina koje pružaju ruke koje drže u najranijem periodu. Ovo su važne teme koje utiču na to da možemo da se “predamo” bez zadrške, kontrole i straha.

I ako otkrijemo da neki faktori nisu baš dobro “štimovali”, treba da budimo svesni neverovatnih energetskih resursa naših tela da se iscele. Svako ljudsko biće ima jedan savršeni samoregulišući mehanizam koji pomaže da se nedostaci prevaziđu i “pogura” razvoj ka svom autentičnom toku.

Možete početi sa jednostavnim vežbama za fizički aspekt uzemljenja i pratite senzacije u stopalima, nogama i karlici.  Primer jedne vrlo jednostavne vežbe – iz običnog stava sa razmaknutim nogama u širini ramena i sa blago spuštenim kolenima, lagano se saginjemo ka podu, dodirujući pod ili stopala vrhovima prstiju. Pokušajte da telo bude opušteno. Ostanite u tom položaju i pratite dešavanja u telu; pratite svoja osećanja, eventualno misli…

Svakodnevni život može da bude vrlo inspirativni trening za jačanje ove povezanosti: odlazak na posao, prodavnicu, čekanje u redovima… Potrebno je da skrenete pažnju od uobičajenih briga – odnosno da se prebacite sa mentalnog na telesni plan – osetite svoje telo, stopala, način na koji hodate, vaš kontakt sa zemljom, primetite različite podloge po kojima hodate, itd. Prozaične, svakodnevne situacije mogu da se aranžiraju na tako divan način da budu veoma  korisni sastanci sa samim sobom.

Stojati na svojim nogama znači da smo sasvim OK sa samostalnim, odgovornim i slobodnim  postojanjem u svetu. Kao odrasle osobe možemo da glumimo svoju tobožnju samostalnost, tako što smo stalno ili prikačeni  na druge ili u strahu od povrede bežimo od drugih. Tako naše noge ili lebde iznad zemlje ili su ukopane u njoj. Nema mnoge promena, razvoja, razmene i dešavanja.

Period upoznavanja sa svojom ukronjenošću i njeno štimovanje, u cilju dobijanja prave umetničke melodije života, može da bude malo nelagodan period. Ipak, radost i zadovoljstvo koje nosi sa sobom duboki doživljaj svog postojanja kao bića zemlje i neba, su od neprocenjive vrednosti.

Have any Question or Comment?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.