Mindfulness može da se koristi samostalno ili u kombinciji sa drugim psihoterapijskim metodama. Poreklo ove metode je u istočnim sistemima poput joge, tai-čia, borilačkih veština, meditativne prakse. Opšte je prihvaćeno da je u zapadnu nauku ušao pre oko pola veka sa istraživanjima dr Kabat-Zina i do danas je stvoren ogroman broj mindfulness meditacija za veoma različite psihoterapijske i preventivne namene.

Veći broj mindfulness tehnika podrazumeva da imate jedan objekat pažnje. Ono na šta ćete se fokusirati može biti slika, misao, kretanje daha tokom disanja… Na taj način omogućavate umu da se odmori i opusti. Tokom ovog procesa pojavljuju se misli. Upornom praksom, ljudi nauče da ih ne procenjuju, odbacuju ili osuđuju. Kada se pojave, nastavlja se sa započetim fokusom na sliku, misao, dah… Tokom vremena ostvaruje se dublji kontakt sa sobom, sa srži ili suštinom svog bića. Takođe se proširuju sposobnosti da se istinski bude u sadašnjem trenutku, sa otvorenim čulima za prijem onoga što se zaista dešava baš sada i ovde.

Između ostalog, veliki terapijski smisao ovog iskustva je proširena svest i doživljaj istinske slobode, što je nasuprot prisilnom doživljavanju i ponašanju. Veliko nagrađujuće iskustvo klijenata je izgradnja posebnog dubokog prihvatajućeg i ljubavnog odnosa prema samom sebi, koji istovremeno obuhvata prihvatanje i saosećajni odnos prema svetu.  Brojna naučna istraživanja efekata primene mindfulnessa ukazuju na višestruke koristi redovne prakse kao što su smanjena anksioznost, veća smirenost, povećana empatija, bolja regulacija stresa, regulacija sna i spavanja. Ljudi postižu bolje rezultate na mnogim poljima.