Kada vrhunska iskustva analiziramo, nailazimo na sasvim specifična svojstva koja ih izdvajaju kao nešto izuzetno u našem doživljajnom svetu. Naročito, ako neke od ovih odlika budu snažno prisutne, one imaju tu moć da oboje celokupno iskustvo koje može ostaviti trajan efekat na nečiji život. Nije retko da osoba doživi i duboki preobražaj. Takođe, one mogu imati i efekte manjih razmera.
Odlike vrhunskih iskustava su:
- U ovim iskustvima je prisutna, bar prolazna, tendencija da se izgube strahovi, anksioznost, inhibicije, kontrola, konfuzija i odbrane. U tim trenucima nestaje duboki strah od dezintegracije, ludila i smrti.
- U vrhunskom iskustvu, konflikti i polariteti nastoje da transcendentiraju, budu prevaziđeni ili razrešeni. Postoji kretanje ka opažanju jedinstva i integracije u svetu.
- Svet opažamo kao ujedinjenu celinu. Imamo jasno viđenje sveta i svog mesta u njemu, imamo snažan osećaj pripadnosti svetu.
- U vrhunskom iskustvu postoji snažna koncentracija na ono što se opaža. Figura i pozadina se manje razlikuju, postoji tendencija da su stvari podjednako važne.
- Vrhunsko iskustvo se doživljava kao nešto što ima snažan unutrašnji značaj. Može životu da pruži novi smisao.
- Za doživljaj samog iskustva karakteristična je dezorijentacija u vremenu ili prostoru, ponekad su prisutne obe. Ovo je značajno drugačije od svakodnevnih iskustava.
- U vrhunskom iskustvu, svet se vidi kao dobar i lep; vredan i značajan. Prihvatamo svet. Ali ne samo to… Tokom samog doživljaja loše stvari u životu i svetu su potpunije prihvaćene, nego u drugim životnim trenucima. Kao da vrhunsko iskustvo pomiruje ljude sa prisustvom zla u svetu.
- Način intelektualnog funkcionisanja je drugačiji; naš um je pasivniji i receptivniji, prijemčljiviji, otvoreniji za primanje različitih stimulusa. Npr., spremniji smo da više slušamo i više smo sposobni da čujemo.
- U vrhunskom iskustvu i “božanskom” svetu mi možemo da vidimo da zlo postoji; ali ipak preovladavaju osećanja saosećanja, milosrđa, dobrote; ali i tuge…
- Iskustvo može biti toliko divno, da to može da bude srodno “iskustvu” umiranja; poput željenog i srećnog umiranja; poput neke vrste pomirenja sa smrću.
- Metafora vrhunskog iskustva: kao da ste posetili lično nebo iz koga se vraćate na zemlju. Kao da dajete sasvim prirodno značenje nebu.
- U ovim iskustvima postoji tendencija da se osoba približi savršenom identitetu ili jedinstvenosti ili svom pravom selfu (sopstvu).
- U vrhunskom iskustvu, osoba ima veći osećaj odgovornosti, da je aktivna i kreativni centar svojih ličnih iskustava i opažanja, više je samodeterminišuća, slobodnija.
- Upravo ova iskustva nas uče da su osobe sa najjasnijim i najsnažnijim identitetom upravo one koje su najviše u stanju da transcedentiraju (prevaziđu) ego ili self.
- Osoba više voli, prihvata, postaje spontanija, nesebična je.
- U iskustvima smo manje “stvar”, objekat koji živi po fizičkim zakonima, a više postajemo “psiha” ili “duh”.
- Osobe se obično osećaju srećno i blagosloveno. Uobičajena posledica je zahvalnost, kod religioznih osoba – bogu, a kod drugih – sudbini, prirodi ili sreći.
Vrhunska iskustva mogu biti vrlo snažna duhovna iskustva. Duhovni život deo pravog selfa, on je instinktivan, biloški entitet koji je podložan introspekciji.
Budite hrabri, osmelite se i tragajte za ovim jednistvenim česticama duhovnosti koje su rasute po čitavom polju vašeg doživljaja sebe i sveta u kome živite.