Aleksandra Milunović Petrović

mr psiholog, telesni psihoterapeut, trener spiritualne tehnologije

Put do slobode je popločan emocijama i smislom


Naš nadublji strah nije da smo nesposobni. Naš najdublji strah je da smo neizmerno moćni. Najviše nas plaši svetlo u nama, a ne mrak. (M. Williamson)

Oklop je izraz ropstva. I to je najčešća forma postojanja. Kako do slobode? U tekstu su dati neki predlozi, kroz razmatranje tri krupne razvojne faze.

Stadijum bebe odlikuje se slobodom sa stanovišta životne energije. Počeci postojanja u našem svetu karakterišu se slobodnim protokom energije. Beba reaguje direktno i spontano. Celo njeno telo izražava određeno psiho-fiziološko stanje. Svi imamo iskustva sa spontanim konstatacijama i pitanjima male dece, koje mogu da budu zbunjujuća i ne baš uvek “socijalno poželjna” i prijatna.

Ova vrsta “energetske” slobode je vrlo ograničena. Na neki način delimo je sa životinjskim svetom. Izraz ropstva je u tome što beba nema mehanizme da drugačije reaguje. Nema mogućnost svesnog, slobodnog izbora. Nose je “struje” životnog toka. Ukratko, na ovom stadijumu malo ljudsko biće je u ropstvu životne energije i svojih osećanja i potpuno zavisno od drugih u svojoj najbližoj okolini.

Faza (oklopljavanja) blokiranja i  kanalisanja životne energije vezuje se za razvoj i učenje. U početku, za bebu svet i njeno biće su nerazdvojivi. Ona uči da pravi razliku između sebe i sveta, usvaja jezik, istražuje mogućnosti svog tela i okruženja. Roditelji/staratelji kao odrasli predstavnici društva/kulture u kojoj žive, prenosioci su lične i socijalne slike sveta. Dete razvija pojmove i uči da misli. Njegova spontana radoznalost i kretanje emocionalnog toka stalno naizlazi na prepreke, na ograničavanja. Izlivi besa i plača nisu uvek dobrodošli. Emocionalne reakcije deteta se procenjuju, koriguju ignorisanjem i drugim oblicima kazni. Zbog ljubavi, pažnje i brige koju dobija od bližnjih, dete pribegava mehanizmima blokiranja prirodnog disanja i steže mišiće. Veliki energetski talas koji bi nosio određeno osećanje je blokiran i kanalisan. Često je vidljiva ta borba između spontanog okidanja emocionalnog procesa i telesnih reakcija, kojim ono sprečava da se taj proces razvije u potpunosti.

Kakvu kombinaciju blokiranih, odnosno dozvoljenih osećanja, će dete “izabrati”, zavisi od psiho-somatske strukture roditelja/staratelja, okolne sredine i autohtone prirode mladog ljudskog bića.

U osnovi procesa blokiranja i kanalisanja životne energije, leže razvojni procesi mišljenja. Zarad nečega što će se desiti posle (u budućnosti) dete prekida emocionalni tok. Mogućnost ljudskog bića da se pojmovno razvija pomaže procesu blokiranja. Za to nam je potrebna volja, mišljenje, disciplina i ciljevi. Tako se oklopljavanje javlja kao razvojni skok u evoluciji.

Dete uči o sebi i svetu i više ne dozvoljava da ga spontano obuzimaju osećanja koje ono “mora” da direktno izrazi. Uči da spreči taj proces, prekidajući i kanališući životnu silu u sebi. Blokirana osećanja i životna energija nisu stvarno nestali, već su van domašaja svesnog. Talože se u ogromnim odeljcima psihe i telesnim procesima. Ovaj momenat je često primetan na početku telesno-psihoterapijskog procesa kada osoba izražava jednu verbalnu, a sasvim drugu telesnu poruku. I nije svesna ovog dešavanja.

Polako se izgrađuju segmenti i proces oklopljavanja. Čovek sada ima kontrolu nad svojim ponašanjem i ima suzdržano emocionalno reagovanje, posledično plaća cenu spontanosti, emocionalnosti i izražajnosti.

Ropstvo ovog stadijuma ogleda se u tome što je oklop okamenjena i ne tako lako promenljiva struktura. Njom dosta upravljaju intelektualni procesi, volja, disciplina i suzdržanost. Čovek tokom stvaranja oklopa gubi sposobnost za spontanu pokretljivost. S obzirom da je oklopljavanje deo razvojnog procesa, čovek ne vidi svoje suzdržane emocionalne reakcije, navike i način razmišljanja kao problem, već kao nešto što je deo njega, njegove prirode. I ima razvijene racionalizacije za svoje psiho-somatsko funkcionisanje.  U ovoj drugoj fazi, čovek je u ropstvu svog oklopa. Ako je npr. njegov roditelj/staratelj bio emocionalno distanciran i sudržano ili čak odbacujuće reagovao na detetove potrebe za ljubavlju i bliskošću, moguće je da će ovo dete, kao odrasla osoba, imati snažno blokiran grudni segment i tokom života “bežati” od bliskosti i duboke povezanosti. Poruke koje su utkane u strukturi tela i psihe deluju poput samoispunjujućeg proročanstva. Iz oklopa se misli, oseća i deluje. Osoba je prilagođena društvu u kome živi. I nosi potencijal da vrlo sličan stil, eventualno, prenese svom potomstvu.

Oklopljavanje ljudskog bića uvek zadire i u kulturne i društvene teme. On je i naš socijalni karakter. Rajh je, razmatrajući socijalne aspekte oklopa, govorio o “Malom čoveku” koji svakoj narednoj generaciji prenosi beživotne vrednosti, koje pobijaju njegovu spontanost i izražajnost.

Rajh je proučavajući fenomen oklopa kao psiho-telesne i društvene tvorevine, pružio detaljno objašnjenje za ličnu i društvenu stagnaciju. Rešenje problema je video u nerealnom i idelističkom stanju “potpune neoklopljenosti”, potpunom rastvaranju oklopa, čemu bi doprineo poseban oblik vaspitanja dece.

Razumevanju naredne faze, veliki doprinos su dali drugi autori, koje su isticali da je izvestan stepen oklopljenosti neophodan za život. Ali to nije više oklop u pravom smislu te reči.

Treća faza je dosta složena i zahtevna, ali predstavlja put oslobađanja i punijeg razvoja potencijala čoveka i da misli i da oseća.

Najpre, ako je oklop “nesvestan”, doživljen kao sama lična priroda, kako uopšte nastaje potreba za promenom? Oklopni sistem funkcionisanja može da se poljulja u naletima jakih stresnih ili traumatskih okolnosti, kada je “predoziran” potiskivanjem i počinje da produkuje simptome (napadi anksioznosti, besa, panike, tuge…) ili osoba posvećenim radom na sebi, kroz različite prakse, želi da bolje upozna sebe i poboljša kvalitet svog života. Dešava se i da podsticaj za promenom dođe od osobe do koje je čoveku stalo, a koja prolazi kroz svoj proces rasta. U ime očuvanja odnosa potrebne su obostrane promene.

Susret sa sobom u telesnoj psihoterapiji se odvija na verbalnom nivou (nalik tradicionalim verbalnim psihoterapijama) i telesnom. Ako znamo da osećanja blokiramo mišićnim kontrakcijama i promenama u disanju, važan element rada je upravo naglasak na disanju, zauzimanje određenih položaja, kretanje, rad sa izrazima tela, vežbe za određene delove tela, itd. Cilj je iskustvo, doživljaj blokiranog osećanja; često ide uz sećanje na određene događaje iz prošlosti. Pokreću se telesni memorijski sistemi i osoba, ne samo da proširuje svesnost o odlukama koje je donela, već ima snažnu jasnu svesnost kolika je uloga njenog tela u određenom događaju. Temeljnim izražavanjem osećanja i praćenjem toka životne sile, rastvaraju se blokade u telu. Postaje jasniji sistem samoispunjujućih proročanstava. I da “takav sam stvoren”, nije baš cela istina.

Osoba kroz duboki rad na osećanjima, stupa na stazu slobode gde je ubrzo čeka još jedan složen zadatak.  To je sistem vrednosti i smisao, svrha života.

Ako smo otvorili blokirani kanal za bol, da li znači da ćemo gorko plakati ako na poslu na nas nagrne nervozni kolega, ili, ako smo otvorili kanal za bes, a mi se lepo izvičemo na njega (ili još gore…)? Tako neki misle da bi izgledala spontana izražajnost i praćenje toka životne energije koja sada spontano struju našim telima! Ima i takvih pogrešnih shvatanja.

Proces emocionalnog otvaranja i rastvaranje blokada u telu prate mentalni uvidi, svest da smo doneli takvu odluku u određenim okolnostima. Javljaju se veliki uvidi i u vrednosne sisteme koji su nam bili značajni i koji su bili važan okvir za ranije blokiranje osećanja. Najčešće su to vrednosti užeg i šireg okruženja. Koračali smo životom težeći vrednostima i ciljevima koji nisu istinski naši. Preuzeti su. Zato što to “svi drugi rade”.

Na temeljima otvorene izražajnosti i emocionalnosti, čovek počinje da istražuje svoje lične vrednosti i postavlja svoje lične ciljeve. Oseća da je slobodan da bira! Obično se prolazi kroz period istraživanja, javljaju se nova interesovanja, menjaju stavovi, međuljudski odnosi… Čoveku je dostupna njegova životna energija za nove aktivnosti, dela, usmerenja, za nove ciljeve koje ći biti duboko lično izabrani, sržni i smisleni za dati život. Nešto zbog čega vredi živeti. Neki autori ovo zovu “najdublje (životne) čežnje”.

Kako imamo nove ciljeve, neophodna je disciplina i blokiranje direktnog spontanog reagovanja. Treba nam novo blokiranje koje je suštinski drugačijeg kvaliteta. Za nove životne projekte potrebna su usmerenost i disciplina. Osnovni kvalitet faze slobode je u tome da svesno blokiramo osećanja, proces mišljenja ide uporedo sa doživljavanjem osećanja, svesno i odgovorno donosimo odluku da li da ga izrazimo ili ne. Osećanja se ne potiskuju i odlažu u nesvesne i zabačene delove ličnosti, doživljene su, sadržane, prihvaćene, i svesno se odlučuje šta sa njima.

Još malo zavrzlama…

– Nije sebično biti zrelo autentično biće koje živi svoje ciljeve. Ovaj koncept podrazumeva i zdraviji osećaj jedinstva sa drugima i prirodom, naspram učmalog kolektivizma i konformizma. Takođe, autentičnost sadrži i zdraviju društvenu odgovornost, koja obično smisleno doprinosi boljitku zajednice.

– U ovakvom sagledavanju slobode koja nije odvojena od blokiranja, tj, ne-slobode, sadržana je ideja istočnih tradicionalnih učenja i spiritualne tehnologije da živimo u svetu polariteta. Zaglavljeni smo kada prisilno “trčimo” sa jedne na drugu stranu. Naš razvoj napreduje kako stičemo mogućnost da svesno vršimo izbor da izrazimo jedno ili drugo.

– Promene koje se dešavaju u “slobodnom” čoveku, izbore koje pravi, drugačije tačke gledišta… često (ili uvek) uznemiravaju oklopne sisteme ljudi u okruženju. Tako da uz slobodu treba razvijati i hrabrost da se bude malo drugačiji. Treba naučiti izaći  na kraj sa: “sa tobom nešto nije u redu” – (čitaj: “Ne diraj moj oklop, moje blokade i zabranjena osećanja”).

Preciznije o delovima tela i kako oni učestvuju u razvijanju blokada čitajte u narednim tekstovima.

 

Na koji način blokirate svoju životnu energiju i emocije koristeći psihološke i telesne mehanizme potiskivanja, saznajte tako što ćete se prijaviti na serijal radionica TELESNA MUDROST. Ovaj serijal već ima svoju prepoznatljivu tradiciju (2011) i mnogim ljudima je pomogao da osveste svoje blokade i aktiviraju svoje skrivene moći.

Have any Question or Comment?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.