Svako ima svoje žute minute ili crne trenutke!
Naš um, mozak je jedna divna stvar. On je poput nekog vrlo modernog programa koji se razvijao milionima godina. Tokom života prima, analizira i upija neverovatnu količinu informacija. Neke radnje obavlja izuzetno brzo. Mnogo toga znamo, a još više toga i ne znamo, šta se sve dešava tamo unutra…
Kao i svaki „program“, tako i mozak, tokom svog rada može da „zabaguje“, odbija da se kreće dalje, već se samo vrti u krug. U jednoj takvoj situaciji, naš mozak počne da se okreće oko neke teme, npr.: „ja sam bezvredan/na“, ili npr. „ja sam baskuz“, „ja sam nesposoban/na“… I pošto u mozgu ima svakakvih informacija, one (u svima znanim, dobrim starim „bedak“ situacijama) krenu da se čudno selektuju prema zadatoj temi. I eto, kako god se okreneš svom sećanju izbije jedna po jedna informacija koja ti daje snažnu potvrdu da si „nesposoban/na“ (i tada je bilo to i to, ista stvar, uvek isto, jadan/na ja…….,,,,……)! I šta ću i kako ću ja sad?!
Što pre resetuješ svoj sistem, bolje je za tebe (i tvoje okruženje, naravno).
Resetuj svoj mozak. Pusti ga da malo odmori. Pomeri pažnju na telo. Smesti se udobno i diši. Prati pokrete svog tela dok dišeš. Polako produbljuj disanje. Prati šta se dešava u tvom telu dok to radiš. Uhvati signale koje ti telo šalje. Dlanovima dodirni stopala, kreni naviše. Nežnim pokretima i sa punom svešću o disanju, o stanju tela, o dodirima, kao da oblikuješ svoje telo. Kada završiš sa “oblikovanjem” glave, oseti celinu i savršenost svog tela. Zahvali mu se što te “služi”. Nemaš bližeg prijatelja od sebe samog. Ako sebe “otkačiš” šta i ko ti onda ostaje?
Uvek možeš za sebe da izdvojiš malo vremena za resetovanje uma. Kada se ponovo podigne sistem i proradi “program” on sada barata sa mnogo više informacija o tebi. Daje ti jedan nov, bogatiji okvir za procenu tvojih postojećih potencijala, kao i onih koje treba da razvijaš i unapređuješ.