Svaki zaljubljenik u prirodu je dete u srcu
Svaki kreativni umetnik je jednim delom dete
Svaka vesela osoba je ushićeno dete…Osoba koja je u dodiru sa detetom u sebi, istinski je društveno biće. Nije slučajno da primitivni ljudi, koji imaju jak osećaj življenja u zajednici, imaju osobine deteta. Deca imaju veće prirodne kapacitete za bliskost, nego odrasli. Osećanje individualnosti je funkcija ega kojoj je cilj da obezbedi jedinstvenost i posebnost osobe. Kada je ego odvojen od tela, odrasla osoba je udaljena od deteta koje je bio. U ovom stanju, individualnost se tranformiše u izolaciju, posebnost u otuđenost, a odvojenost u usamljenost. (A. Lowen)
Meni lično se ovde nameću neke ideje: ako niste u elementu za veće emocionalno otvaranje kroz psihoterapijski rad, onda bar primetite da ima bara za skakanje na pretek, pa makar i krišom ili, recimo, kada padne mrak. Ili strpljivo da sačekamo prvi sneg, zamislimo želju i napravimo nekoliko slika svojim telom. Za decu ovo su vrlo ozbiljne stvari, pa što ne bi bile i za nas!