Telesnu psihoterapiju danas u svetu predstavlja veliki broj škola i pravaca. Ima pokušaja da se izdvoje srodni ključni elementi i napravi zajednička platforma. Postojanje velikog broja različitih pristupa i škola je izraz slobode i kreativnosti koji su prirodna svojstva psihoterapija orijentisanih na telo, kako ih još zovu. Ipak, sa druge strane, široj javnosti ovo može da izgleda veoma konfuzno. Škole TP nastoje da se istaknu najpre posebnim nazivom instituta ili pravca koga zastupaju, potom specifičnom terminologijom i različitim verzijama teorije, obraćanjem određenoj grupi potencijalnih korisnika… Po mišljenju istraživača iz ove oblast, ovo bi mogao da bude jedan od značajnih faktora nedovoljne informisanosti šire javnosti o suštini i primenljivosti veoma moćnog psihoterapijskog pristupa.
Većina škola zastupa humanistički pogled na ljudsku prirodu. To znači da su ljudska bića dobra po prirodi, da su otvoreni i slobodno pulsirajući, zdravi organizmi. Prenatalni razvoj (razvoj bebe u majčinom stomaku), trauma rođenja, rani odnosi sa roditeljima i drugim neogovateljima, su prvi faktori koji dovode do narušavanje ove prirodne ljudske savršenosti.
Naše telo, držanje, pokreti, tenzije, tačke zdravstvene osetljivosti, oslikavaju naše misli i osećanja, životni stil i vrednosti. Razni životni događaji se memorišu (pamte) kako u našem mozgu, tako i u našem telu. Postoji neraskidiva povezanost, bolje rečeno jedinstvo, tela i psihe.
Prijatna životna iskustva, osećanja i misli doživljavamo kao otvorenost i širenje u fizičkom telu. Neprijatna iskustva, poput stresova na poslu, konflikta sa voljenima i dr., stvaraju tenziju i u našem telu i našem umu. Naš psihički život tada oslikavaju negativne misli i osećanja, dok se istovremeno mišići i druga tkiva stežu. Ako se ova neprijatna stanja zadrže duži vremenski period, ona mogu da postanu naša trajna odlika koja polako, tokom vremena stvara sve ozbiljnije simptome i fizičkih i psihičkih bolesti.
Shodno shvatanju nastanka psihičkih i zdravstvenih problema, pristup pružanju pomoći ljudima, obuhvata istovremeno rad i na telu i na psihi. Telesno-psihoterapijske tehnike rada sa ljudima, za razliku od konvencionalnih, verbalnih tehnika, uključuju niz somatskih intervencija, poput: pokret, masaža, vežbe telesne svesnosti, dodir, rad na disanju i mnoge druge. Terapijski rad uključuje kombinaciju pružanja verbalne podrške klijentu (razgovor, kao u klasičnim, verbalnim terapijama) zajedno sa nekim varijantama rada na telu (zavisno od potreba klijenata).
Ljudsko biće se posmatra kao složeni energetski sistem. Pojam energije neki vide kao glavnu sponu koja telo, psihu i duh čini jedinstvenim i nedeljivim. Neki autori imaju svoje posebne nazive za energiju života (Frojd – libido, Rajh – orgon, Keli – radix, Loven – bioenergija…). Shvatanje energije može da bude drugačije konceptualizovano u različitim teorijama. Praktično, kako god shvatili ovaj pojam, energetska kretanja su stalno prisutna, u bilo kojoj psihoterapijskoj ili bilo kojoj drugoj razmeni ljudskih bića međusobno ili ljudskih bića i prirode koja ih okružuje.
Telesni psihoterapeuti su zbog svoje obuke više senzitizirani da prate energetske tokove kod ljudi. Jednostavno rečeno, naše emocije su jedan oblik energije. U osnovi naših osećanja leži slobodan tok energije kroz telesnu plazmu. Kada osećanja izražavamo autentično, iskreno i otvoreno, energetski tok koji im je u osnovi je nesputan, prirodan i pulsirajući. Emocionalne povrede koje smo iskusili u životu dovode do tenzija u telu i blokiraju ovaj slobodan protok. Neizražene emocije i njihova energija se zadržavaju u telu. Oni mogu da stvore lažnu sliku o tome šta stvarno osećamo i mislimo, a takođe dovode i do brojnih emocionalnih, intelektualnih i zdravstvenih problema.
Jedna od boljih viđenja pojma energije dao je Richard Strozzi Heckler: “Naša energija je naša životnost. To je ona stvar koja stvara kontinuitet u našem životu… Prisutna je u našem budnom stanju i našim snovima…To je osnova iz koje se pojavljuje sav život. Na neki način, energija nije nešto posebno, ali ona je lepak koji sve sjedinjuje i povezuje nas sa našom suštinom”.
Telesna psihoterapija potpuno odbacuje Dekartov rascep ljudskog bića i podržava stav da je čovek jedinstvo tela, psihe i duha. Ovo je odlika svih TP škola. Pored pristupa koji je orijentisan na specifičan problem koji klijent ima (panike, anksioznost, depresija, i dr.) ima izuzetne uspehe u radu na podizanju nivoa svesti pojedinca. Škole se međusobno razlikuju po tome u kojoj meri naglašavaju rad na duhovnom razvoju, odnosno do kojih transpersonalnih pojaseva njihove tehnike mogu da uzdignu razvoj pojedinca.