Vitalne grudi, ramena i ruke strasno grle. Pružaju zaštitnički snažan i ljubavan zagrljaj. Takođe, mogu da budu opušteni, osete spokoj i sigurnost u zagrljaju druge osobe. Mogu snažno da privuku ka sebi i da jasno odgurnu od sebe. Mogu da miluju nežno, ali mogu i da udare. Mogu da jecaju i tresu se u boli i da puste milinu zadovoljstva da se širi od srca i struji kroz krv u celo telo. Mogu da prime i da daju. Mogu da vole i žele parnera u isto vreme i seksualnu energiju karlice transformišu u snažnu energiju ljubavi u seksualnom činu. Da daju plamen i strast našim akcijama u životu. Da u njima osetimo da smo potvrđeni, vredni ljubavi koju primamo i otvoreni da je pružamo.

Kroz grudi teče energija emocije iz stomaka i karlice, grudi joj daju na snazi i značenje koje se ne tiče samo ličnog doživljaja sveta,  već se preko izražajnih elemenata grudi širimo u svet. Grlimo, milujemo druge ili ih odgurnemo i branimo se.  

Neki autori smatraju da ruke ne pripadaju ovom segmentu, već pripadaju uzemljujućim oblastima – zajedno sa nogama i očima. Ove razlike i nisu toliko važne, ako znamo da su noge uzemljujući “organi” koji određuju naš kontakt sa zemljom, dok su ruke uzemljujuće u odnosu na naš kontakt sa drugim ljudima.

To je to mesto gde se čuvaju naše najveće ljubavne tajne. I tu se nalazi taj “sef” ljubavi koji je kod mnogih ljudi zapravo previše zaštićen iz straha da naš organ ljubavi ne bude “ukraden” i pre svega slomljen.

U prethodnim tekstovima istaknuta su dva bitna mehanizma somatskog potiskivanja ili oklopljavanja koje se odvija stezanjem mišića i promenama u disanju. Delovanje ovih mehanizama je vrlo slikovito upravo u ovoj velikoj oblasti.

Disanje

Izuzetno važna funkcija grudnog dela je disanje. Disanje je važan proces putem kojeg, pored kiseonika unosimo i životnu energiju. Udah i izdah kao delovi tog ciklusa sjajno odražavaju pulsirajuće procese životne energije u prirodi. Sa udahom unosimo kiseonik i životnu energiju, a sa izdahom izbacujemo iskorišćenu. Sa udahom aparatura grudnog segmenta se širi, dijafragma se pomera na dole, a sa izdahom grudi se skupljaju i dijafragma se povlači na gore.

Da bi normalno funkcionisali, podrazumeva se da naša tela optimalno koriste ovaj mehanizam. Ma koliko čudno zvučalo, kod većine ljudi ovaj proces nije, zapravo u svojoj punoj snazi. Iako se disanje spontano, kao i svaki vegetativni proces, odvija bez upliva naše volje, on je najčešće negde “zakinut” ili u svojoj ulaznoj fazi – kada udišemo, ili u svojoj izlaznoj fazi – kada izdišemo.

Ako znamo da pun udah i pun izdah znači slobodan protok životne energije, onda punoća disanja podrazumeva i emocionalnu protočnost. Neprijatna osećanja (posebno u ranom periodu, kada se vrši glavno prekrajanje naše psiho-telesne strukture) se raznim manevrima osporavaju i deponuju u nesvesno. Mišići se stežu, prirodan način udaha i izdaha poprima neki svoj odbrameni stil. Razvojne rane bukvalno telesno oblikuju ličnost, a telo onda oslikava emocionalna iskustva kroz koje je prolazilo. Samim tim se stil disanja koji je služio kao odbrana od neprijatnosti, zadržao i ustalio. Živi smo i dišemo, to je neosporno. Pitanje je kako dišemo!

Mada postoji više oblika “neobičnog” disanja koje odstupaju od regularnog ciklusa disanja, ovde ćemo se ukratko osvrnuti na dva glavna načina odstupanja oko koga se izgrađuju dva opšta karakternog tipa.

Kada se život stalno izdiše

Ovaj tip osobe je oformio svoj karakter oko izabrane strategije “stalnog izdisaja”ili produženog izdisaja. Ovom tipu, nedostaje punoća ciklusa disanja u delu kada se nakon izdisaja uzima pun udah. Nezgoda sa punim udahom je u tome što sa sobom nosi novu životnu energiju, više “snage” i više emocija. Upravo to je i bila nesvesna “odluka” – da se smanji nivo “životnog iskustva”. Ovo osobe imaju niži nivo energije, osećajni život je izgrađen oko jezgra potisnutog straha.

Grudi ovog tipa su uske, krhke sa slabije razvijenim grudnim mišićima. Ove osobe teže pasivnijem i zavisnom načinu života. Anksiozne reakcije su uobičajena pojava, kao i lična nesigurnost. Vezivanje za druge osobe je motivisano traženjem zaštite i sigurnosti koju osoba ne nalazi u sebi. Osnovni pokretači na aktivnost i za ciljeve je izbegavanje inferiornosti, a ne sržna reakcija samopotvrđivanja i razvijanja sebe.

Kada se život stalno udiše

Ovaj tip osobe je oformio svoj karakter oko strategije “stalnog udisaja” ili produženog udisaja. Ovom tipu nedostaje kompletan, pun izdah. Grudi su široke, napumpane i deluju jako. Telesni stav ostavlja utisak borbene pripravnosti, jačine, emotivne nedostupnosti. Osećajni život osobe je izgrađen oko jezgra potisnutog besa.

Nezgoda sa izdisajem u ovom slučaju jeste što bi ona mogla osobu da “dovede u opasnost” da dođe u kontakt sa nežnim i ranjivim delom sebe. A, zapravo, snaga, nedostupnost, jačina – atributi grudnog dela – upravo su se tokom ranog perioda izgrađivali kao “nepremostiva” barijera do nežnog, ranjivog i ljubavnog srca.

Kako je u prethodnom tipu naglašena nemoć, ovde je prenaglašena moć i odbrambeni stav – nećeš me povrediti, jak sam. Prvi tip lakše prima od drugih, dok drugi lakše daje jer su receptivnost, mekoća i primanje pod strogom kontrolom i strahom od povrede.

Kao što je već istaknuto, ima mnogo prelaznih oblika i podtipova. Naveli smo dva ekstrema koja govore o dva generalna principa oklopljavanja. U svakom čoveku postoji, u izvesnoj meri, tendencija da naglasi udah ili izdah. Ove strategije su direktno povezane sa tim kako se nosimo sa našim emocijama i na koji način čuvamo naše srce od povrede. Neki autori smatraju da je srce središte tela. Mnoga istraživanja iz oblasti psihosomatike danas nedvosmisleno govore o povezanosti emocionalnog života i kardiovaskularnih problema. Kaže se i da srce najpre emotivno “oboli”. Neki ističu i da je kod većine ljudi naglašen pokret levog ramena ka unutra, kao stav zaštite srca.

U praktičnom radu, utiska sam da je rad na ovom segmentu najdinamičniji, najživlji i najnežniji. Kada se pomera taj snažan bedem oko našeg srca, istovremeno se otvara snažna zarobljena energija očaja, besa, straha, čežnje… izgubljene nade, slomljene volje…. i na dnu, stoji dragoceni biser koji počinje da zrači energijom snažne ljubavi, prema sebi, drugima, svetu, univerzumu. I otvara se prostor za izgradnju sržne, najmoćnije moći u ljudskom biću.  

Nema tog srca koje ne pati, bar u izvesnoj meri, kao što nema tog srca koje ne želi iskustvo ljubavi.