Na samom početku istraživanja vrhunskih iskustava, Maslov uvodi novi pojam non-peakers, kojim označava osobe koje nemaju vrhunska iskustva. Tačnije, on je verovao da postoje ljudi koji imaju ili su imali vrhunska iskustva – peakers i oni koji ih nisu doživljavali ili nisu o tome izvestili istraživača – non peakers.
Najpre je pretpostavio da su vrhunska iskustva bila isključivo vezana za psihološki najzdravije ljude, oni koji „ponekad izgledaju kao drugačija vrsta ljudskih bića“ (Maslow, 1959). Kasnije je izjavio da ona nisu ograničena na bilo koji poseban tip ljudi, odnosno na zdrave osobe. Vrhunska iskustva su se pojavljivala i kod prosečnih ili čak psihološki bolesnih ljudi (Maslow, 1962). Podsetimo se da termin samoaktualizacija znači da je ljudsko biće uključeno u korišćenje svojih mogućnosti.
Maslov je tokom vremena postao veštiji u postavljanju pitanja ispitanicima i uvođenju elemenata simboličke, metaforičke komunikacije. Povećavao se broj onih koji su izveštavali o svojim vrhunskim iskustvima. „Najzad sam upao u naviku da očekujem da svako ima vrhunsko iskustvo i da budem prilično iznenađen kada naiđem na nekog ko ih uopšte nije imao“ (Maslow, 1970).
Pojam nepiker od tada ne opisuje osobu koja nije u stanju da ima vrhunska iskustva, već osobu koja ih se plaši, potiskuje, poriče ih ili zaboravlja. Pokušao je dalje da razradi ovu svoju pretpostavku i ponudi preliminarna objašnjenja za tip ljudi koji su nepikeri.
Karakterne strukture koje se odlikuju ekstremnom racionalnošću, materijalizmom i mehanicizmom teže da postanu nepikeri; postoje osobe koje svoje vrhunsko i transcendento iskustvo posmatraju kao ludost, gubitak kontrole, preplavljenost iracionalnim emocijama. Strah od vrhunskih iskustava i njihovo poricanje povezan je i sa strahom od ludila. Osoba će grčevito težiti održavanju stabilnosti i kontrole. Opsesivno-kompulzivna struktura, takođe je jedna od struktura nepikera, koja ne samo da poseduje jake porive za poricanjem i kontrolom emocija, već pokreće i snažne mehanizme odbrane protiv doživljavanja vrhunskih iskustava.
Maslov skreće pažnju da postoje i poseban tip naučnika, istraživača kod kojih ćemo naći slične odlike. To su oni naučnici koji se zalažu za pozitivističku koncepciju nauke „kao ne-emocionalne ili anti-emocionalne aktivnosti“ koja se temelji na isključivim principima logike i racionalnosti.
Nepikeri će biti i osobe koje su izrazito praktični, intrumentalni, jer samo iskustvo „ne zarađuje novac, ne peče hleb i ne cepa drva“ (Maslow, 1970). Zatim, među nepikerima biće i ljudi koji su previše usmereni na druge, koji zbog svojih dubokih konflikata ne mogu da održe trajni zadovoljavajući kontakt sa samim sobom.
Maslov opisuje još jedno područje iz koga je moguće regrutovati veliki broj nepikera. Paradoksalno, to je oblast organizovane institucionalne religije. Maslov veruje da je često veza između „proroka“ (usamljenog mistika) i sveštenstva, zapravo veza između pikera i nepikera. Jedan mogući ugao gledanja na ulogu organizovane religije jesu njene aktivnosti kojima ona pokušava da iskomunicira vrhunska iskustva sa nepikerima, da svoje vernike podučava. Situacija može dalje da se komplikuje time što ovaj posao ne retko pada u ruke nepikera.
U diskusiji o nepikerima, on takođe priznaje da je bilo nekih slučajeva za koje nije mogao da pronađe nikakvo objašnjenje.
Maslov zaključuje da generalno, možemo da razlikujemo dve “religije” čovečanstva: jedna ima tendenciju da bude piker, a druga da bude nepiker. To znači da jedni imaju vrlo lako i često privatna, lična, sržna duhovna iskustva koja prihvataju i koriste, i s druge strane, oni koji ih nikada nisu imali ili koji ih potiskuju, te prema tome, ne mogu da ih koriste za svoju ličnu terapiju, razvoj i ispunjenje (Maslow, 1970).