Ima momenata u životu, kada ne možemo sebe da podržimo. Sklupčamo se u nemoći i sve što vidimo je nepremostiva prepreka i ne znamo kuda i šta dalje. Šta god da nam u životnom momentu “ruši snove”, znamo koliko moćna može da bude podrška koji nam daju drugi. Tople reči razumevanja i ohrabrenja, ili nas neko podseti na teške momente koje smo uspešno prebrodili i probude u nama snagu i ožive naše talente i veru u sebe.
Spoljašnji podsticaj može da ima mnoge oblike i da vrlo značajno utiče na promenu našeg psihičkog i telesnog stanja. S druge strane, iako su ranjivost i povezanost sa drugima bitne odrednice naše ljudskosti, ispitivanjem delovanja spoljašnje podrške, mi zapravo dolazimo do neverovatnih saznanja o moćnim mehanizmima samoisceljenja koje kao ljudi posedujemo. Ponekad je samo potrebno da nas neko ili nešto pogura u tom smeru.
Najsnažnija i naučno dokazana takva potvrda stiže nam iz istraživanja placebo efekta. Placebo je najzastupljeniji u kliničkim istraživanjima dejstva nekog leka ili tretmana. Tada istraživači ili praktičari dele učesnike (koji imaju iste vrste bolesti ili tegobe) u grupe, tako da jedna grupa dobije aktivni tretman ili lek sa aktivnom supstancom čije se dejstvo istražuje. Drugim učesnicima se daje tretman ili supstanca koja ne može imati neko direktno dejstvo (fiziološki rastvor, tableta sa šećerom…)
U velikom broju ovakvih ili sličnih istraživanja, uključujući i učesnike sa ozbiljnim medicinskim stanjima, otkriveno je da dolazi do poboljšanja u grupi ljudi koji su primili placebo, iako “lek” koji su primili nije sadržao nikakvu aktivnu hemijsku supstancu koja bi delovala na njihove tegobe. Kako je moguće da se oporavak ili ublažavanja tegoba dešava na ovakav način? Kako je moguće da mozak “ubedi” telo da je primilo pravi lek i pokrene procese izlečenja? Došlo se do nekoliko zaključaka o prirodi ovog efekta.
Na osnovu prethodnog životnog iskustva sa uzimanjem lekova ili primenom nekog tretmana, mi imamo stvorene veze (asocijacije) između korišćenja leka i poboljšanja stanja. Tako da samo uzimanje placeba, osoba na podsvesnom nivou asocira sa poboljšanjem. Suštinski to znači, da je naše telo zapamtilo određene hemijske isceljujuće reakcije, koje pokreće zapravo, samo ambalaža leka, a bez bilo kakvog drugog aktivnog pomagača.
Važan faktor u delovanju placeba jesu naša svesna očekivanja, kao i značenja koja pridajemo leku ili tretmanu. To mogu biti sugestije dobijene od stručnog lica ili prijatelja. U osnovi je naše verovanje, očekivanje da će konzumacija leka ili tretmana dovesti do poboljšanja. Istraživani su i mnogi drugi faktori koji mogu da utiču na pozitivno delovanje “lažnog leka”, kao što su napr, oblik, boja, cena leka, harizmatičnost lekara, ambijent u kome se odvija tretman i mnogi drugi.
Istraživači su otkrili i da postoji suprotan efekat koji se zove nocebo, a on nam govori da negativna sugestija, odnosno da negativno očekivanje od delovanja leka ili tretmana može da nanese štetu osobi. Ovaj fenomen je potvrđen istraživanjem, ali ona su daleko ređa zbog etičkih problema koja povlače za sobom.
Oba fenomena, placebo i nocebo, šalju nam izuzetno značajnu poruku o povezanom delovanju naših misli, emocija i telesnih procesa. Naša snažna uverenja koja smo izgradili tokom života, očekivanja, verovanja, kao i prethodno stečene navike, imaju veliku moć nad opštim psiho-fizičkim stanjem. Mnoga ovakva istraživanja nam govore da telo poseduje inteligenciju koja može da pokrene moćne isceljujuće hemijske procese. Verovanje u boljitak, pozitivan odnos i očekivanja mogu da pokrenu telo da proizvodi hemijske reakcije koje vraćaju psihu i telo u ravnotežu koja je bila narušena.
Ovo nas, nadam se, stimuliše da preispitamo odnos prema sebi, stavove i uverenja o životu, drugim ljudima i zdravlju. Navike koje smo izgradili, kakvo smo okruženje za sebe izabrali. A samim tim, i kakvu “sudbinu” biramo takvim opredeljenjima. Videli smo da naš izbor da verujemo u povoljan ishod može u velikoj meri da pomogne da ga ostvarimo. Isto tako, naše predviđanje nepovoljnog ishoda može upravo da vodi ka njemu.
Kakvim informacijama se izlažemo u toku dana? Kakvi ljudi nas okružuju, kakve misli mislimo i šta osećamo? Kakve su naše predikcije za sutrašnjicu? Ponekad nije tako loše iskoračiti iz svakodnevnog scenarija i zamisliti se nad njim: da li je to stvarno ono što želimo!?