Maslov je (1968) opisao najsrećnije momente kao: “čista pozitivna radost gde sumnje, strahovi, tenzije i slabosti nestaju; preovladava osećaj bliskosti i jedinstva sa svetom”.

Momenti vrhunskih iskustava nadmašuju naše uobičajene nivoe funkcionisanja u pogledu intenziteta, značajnosti i bogatstva. Predstavljaju najbolje, najsrećnije, ekstatične trenutke ljudskog bića i kao takvi su neuhvatljivi za uobičajene izraze kojima opisujemo svoja razna životna iskustva. U vrhunskim iskustvima prosto postojimo kao bića, dostižemo najviše visine do kojih se možemo uspinjati.

U vremenu kada su vrhunska iskustva otkrivena u nauci, bilo je nemoguće govoriti o „duhovnom životu“, bez korišćenja rečnika tradicionalne religije. Naučnik neminovno nailazi na tešku prepreku, koja se ogleda u tome što oni koji doživljavaju vrhunska iskustva imaju teškoća da ih izraze verbalno. Često su im na dohvat ruke religijski termini poput: „sveti“, „obožavanje“, „zahvalnost“ i dr., što upućuje na boga i religiju. Mnogi od tih ljudi su i ateističkog opredeljenja.

U prethodnom tekstu upoznali smo se i sa uobičajenom Maslovljevom instrukcijom ispitanicima od kojih je dobijao izveštaje o vrhunskim iskustvima. Suptilna priroda ovih subjektivnih iskustava opirala se naučničkom i hladnom, stilu izražavanja.

Tokom vremena, Maslov je menja svoj istraživački stil, tako da su njegove instrukcije sve više imale primesa poetskog, metaforičkog i „jezika primarnog procesa” koji se nalazi u snovima, slobodnim asocijacijama i fantazijama; ali i neverbalnim oblicima izražavanja, kao što su gestikulacija, intonacija, telesni stav, facijalna ekspresija. Sve je to efikasnije u komunikaciji sa određenim aspektom neopisivog.

Novu komunikaciju Maslov naziva – rapsodična, izomorfna komunikacija. Istraživačka procedura obiluje „raspevanom“, rapsodičnom, gotovo umetničkom, poetskom simbolizacijom. Ona ima i tu vrstu moći da ponovo osobu uvede u stanje vrhunskog iskustva. Suštinski elementi rapsodične komunikacije su pozajmljeni od umetnika, kreativnih ljudi, uopšteno, od onih koji imaju vrlo jaka i česta vrhunska iskustva (izraziti „pikeri“). Drugačije rečeno, možemo da koristimo „jezik proroka“, izrazitih „pikera“, umetnika, ljudi koji su reaktivniji i osetljiviji, čija su iskustva dublja i potpunija, da ih prenesemo drugima, „bar toliko da budu dobra publika“.

Ako niste uspeli da se prisetite svojih vrhunskih iskustava, možete potražiti predivne književne opise, opise umetnika dok stvaraju, sportista koji obaraju svetske rekorde… iskustva neobične sreće i drugačijeg opažanja realnosti, stapanja sa okolinom… Kada bi dovoljno uronili u njih, verujem da postoji velika šansa i da vi sami poletite na njihovim krilima.