Zašto se neke naše želje ne ostvaruju, uprkos tome što su jake i značajne za nas? Zašto odustajemo? Kako se “branimo” od neuspeha?

Najpre, želje su naše pogonsko gorivo, pokretači na delovanje, sa namerom da ih vidimo, doživimo ostvarene. I to je idealni ciklus. Ipak, ovaj ciklus ima i svoje slomove i ne tako srećne završetke. Tu svi možemo da se nađemo i prepoznamo. Krug se ne zatvori, igra ostaje nedovršena. Izostaje zadovoljstvo, pa i olakšanje, jer želja ima svoj naboj, akcije su energizirane, ostvarenje donosi olakšanje.

Kada imamo svesnu želju da nešto ostvarimo, pokreću se unutrašnje barijere. Možda i nema ničega tako slikovitog za upoznavanje sa ograničenjima i barijerama koje su se temeljno ugrađivale u našu ličnost tokom razvoja.

Kako da brzo saznamo koje su naše unutrašnje barijere? Najpre, ako ništa ne poželimo, barijere će “spavati”. I tako dolazimo do naivnog zaključka da ih nemamo. Pa hajde sada poželite nešto – i sročite to u vidu kratke afirmacije. Uložite malo truda, neka vam to bude nešto što vam je u ovom trenutku veoma važno. Zapišite tu afirmaciju ili izgovarajte u sebi, tako što ćete se sa njom što više povezati (nikako mehanički). Pratite šta se dešava u vama – šta je odgovor tela, kakva osećanja izviru, kakve misli se roje. I eto, za čas posla, niče novi svet otpora, ograničenja i unutrašnjih sabotera. Živahno i delatno.

U stanju “ne željenja”, u stanju “bez cilja”, deluje da je sve u redu, naša senka kao da miruje. Čim se aktiviramo i postavljamo sebi izazove, kada se krećemo ka nekom unutrašnjem zadatku i potrebi za ostvarenjem, tada polako iz “sna” se bude barijere i ograničenja – koje funkcionišu na svim nivoima: u našem umu i našem telu. Nekada su samo neke jače od drugih.

Naravno da mnoge naše želje budu ostvarene, uprkos barijerama koje se množe.

Ovaj model “ciklusa želja” je jedan od boljih načina da razumemo zašto su promene teške. I kako je lakše za neuspeh “napisati optužnicu” nekom spoljašnjem faktoru. I kako prosto ponavljanje afirmacija bez rada na unutrašnjim saboterima nema kvalitetnih i dugotrajnih efekata. “Dobro” i “loše” u nama ne postoje zasebno kao odvojene kategorije, kada nema jednog, nema ni drugog. Kad se jedan pojavi, tu je odmah, rame uz rame i negova antiteza.

Takođe, poznavanje ove jednostavne i temeljne zakonitosti funkcionisanja ljudskog duha-duše-tela olakšava nam put do cilja. Najdelotvornije prepreke ka cilju su u nama. I njima treba najviše posvetiti pažnju. Tako se najbrže pročišćava energetski put do ostvarenja naših ciljeva. I ostvaruje temeljna i dugotrajna promena.