Mnogo je ozlojeđenosti u odnosima među ljudima. Ima je sve više. Neizgovoreno „NE“ pokreće mučni dugometražni mentalni film u kome se ponovo u imaginaciji odigrava, sa raznim izmenama teksta i ponašanja, nešto što se realno već odigralo. Mnogo ljudi se tako zapetlja u ovoj igri. U realnim odnosima kada treba izraziti svoje nezadovoljstvo ili neslaganje prosto se uplaše svoje reakcije, povlače i izražavaju svoje pristajanje, zbog čega se kasnije ljute na sebe i na druge. Ponavljaju u svojim glavama i telima uznemirujuću situaciju, gradeći nove scene, šta je sve mogao/mogla da kaže ili uradi, umesto pasivnog pristajanja. I tako od jedne do druge situacije, kada polako se naviknu na pokornost i, s druge strane, na ozlojeđenost i „džangrizavost“. Koliko još trpi kvalitet života u sadašnjosti kada je neko u stalnom odmotavanju filmova iz prošlosti? O urušavanju samopouzdanja da ne govorimo!
Nečije „NE“ utkano je u osećanje sebe, ko je, šta želi i šta ne želi. Nečije „NE“ duboko zadire u osećanje identiteta.
U sposobnost i umeće da se postavi granice: ovo sam ja, ovo si ti; ovo je moja želja i potreba, a to je tvoja.
Da mislimo svojom glavom i osećamo svojim telom.
U našem „NE“ sadržana je i naša sloboda volje.
Naše „NE“ izvire iz toplog, dobrog vrela agresije, osnovnog instrumenta za savladavanje prepreka, da se borimo za svoj životni prostor i ciljeve.
U našem „NE“ je naša autentičnost, pozitivnost, samopouzdanost.
Da li svojim slabostima, koje su često prolaznog karaktera, treba dati toliku snagu da nas bacakaju naokolo tamo gde zapravo ne želimo da budemo? Da li zaista želimo da zatrpamo sopstvenu životnu silu i uperimo je protiv sebe umesto za sebe i svet?
Dajte sebi dozvolu da osetite snagu svoje ličnosti kroz očni kontakt i vežbajte da izgovorate „NE“ sa bliskim ljudima. Pratite prirodne reakcije vašeg tela, pratite životnu silu koja se polako budi i pozdravite ove plamičke vatre koje počinju ponovo dostojanstveno da gore u vašem životu.
