Tajna ljudskog bića nije samo u življenju, nego i u tome – zašto živeti. (Dostojevski)
Ne osporavam klasična i široko poznata shvatanja o značaju seksualnih i agresivnih impulsa za prekrajanje ličnosti. Verujem da su traganje, pronalaženje ličnog smisla življenja i razvoj autentične klice mnogo bazičnije dimenzije. Ovo su dublje i nežnije strukture. Možda i najosetljivije. Pritisci raznih društvenih instrumenata često imaju toliku moć da, svojim delovanjem i nametima svih vrsta, veoma brzo, još u ranim periodima života duboko potisnu najtananije delove naše ličnosti. Pa otuda i „tipski“ ozlojeđeni životi. „Žrtvovanje“ i „manipulacije“, ogromna količinina frustracije, psihološki i emocionalni problemi svih, popisanih i nepopisanih vrsta.
Kada se postavi pitanje, a koji je smisao vašeg života?; zašto postojite?; koji je vaš životni zadatak?, najpre pitanje bude čudno, glupo, vrlo brzo počinju da se ispaljuju „socijalno poželjni odgovori“. Ono čemu smo naučeni da verujemo ili „pritisnuti“ da verujemo. Ono na šta bi naše okruženje gledalo blagonaklono, sa odobravanjem. Da li je pitanje o smislu života toliko besmisleno?
Ako za vas to nije, upitajte se zašto Živite, Šta je Smisao vašeg Života? Koja je vaša životna misija?
Želja/volja za smislom je, po svemu sudeći, datost, svako nosi u sebi taj potencijal; jedinstvena je za svaku osobu, svako traga i pronalazi je za sebe; održava nas, jača i čuva u različitim uslovima života, naročito u vrlo nepovoljnim.
Na kraju, pošto NIKO (ni najuređenije društvo, pa ni najvoljeniji) ne može istinski tražiti i pronaći vaš lični smisao života, kada nam je život već darovan, ko će ga onda pronalaziti, ako ne vi sami. I u sebi samima.