Kriza je izazov i šansa. Većini ljubitelja psihologije je to poznato. Manje je poznato kako da praktikujemo ovu psihološku istinu.

U ovom ličnom, kolektivnom i civilizacijskom trenutku izazovi su nam poznati, razumemo koji su stvarni rizici ovoga što se dešava. Takođe, na nas se obrušuju informacije. Ali, kao i u slučaju kiše, kada možemo staviti kišobran i truditi se da pokisnemo što manje, tako i ovom prilikom, potrebno je da ograničimo priliv informacija. Budimo informisani u praktičnom smislu i pratimo upustva koja imaju za cilj da povećaju našu i bezbednost svih ljudi.

Mnoge krize poznate našoj generaciji imale su spoljašnji karakter i predstavljale su izazov za ograničenu, veću ili manju grupu ljudi. Dugo se nismo susreli sa krizama ovakvih razmera koje uključuju skoro ceo svet.

Verujem da kolektivna kriza ima mnogo sličnosti sa ličnom krizom. I da se lična i kolektivna kriza ogledaju jedna u drugoj. Ne može biti drugačije. Svako od nas je vredan deo celog ljudskog kolektiva.

Verujem da, ma koliko neprijatna bila, lična kriza nosi veliki potencijal za razvojni skok i promenu. Istovremeno njeni neprijatan potencijal gura nas u strah i paniku. I to je u redu. I to je ljudski.

Verujem da nam kriza ukazuje da nismo svemoćni i besmrtni. Da nas ona na intenzivan način, na koji većina nije spremna, gura u iskustvo najjače osetljivosti i lomljivosti. Tu smo sa iskustvom da smo krhki i jako, jako ranjivi.

Do nedavno smo ispunjavali svoje rasporede, jurili na posao, sastanke, sakupljali novac. Ulazili i izlazili sa nekom zamagljenom svešču u svoje kuće, obavljali svoje ritualne kontakte sa ukućanima, odlazili na posao koji mnogi preziru, u nadi da će im doneti finansijsku sigurnost i bolje sutra.

Sada je situacija drugačija i gura nas u stvaran kontakt sa sobom i drugima. Ako nas užasno muči ta nova situacija, šta drugo reći nego pitati se, kao što je to učinio jedan indijski mistik, “a zašto si onda u tako lošem društvu”, bilo da je reč o susretu sa samim sobom, ili sa svojim najbližima.

Za sada bih izdvojila bar dva interesantna potencijala koja ova kriza ima:

Prvi je susret sa sobom.

“Da bi volela, moraš da budeš ovde; i da bi bila ovde moraš da svoj um vratiš u svoje telo”.

Ako smo otkrili da je život sa samim sobom neprijatan, kako je došlo do toga da smo sami sebi “loše društvo”. Često se ispod našeg straha, besa ili očaja kriju iskre naše autentičnosti. Izolacija nas gura u taj širi kontakt sa sobom i imamo priliku da izgradimo iskreniji odnos prema sebi, uzimajući u obzir i poruke tela i poruke uma.

S obzirom da imamo eksploziju informacija i saveta o svemu i svačemu, nemamo baš opšte prihvaćeni standard za doživljavanje, ponašanje… I ova situacija ima skriveni resurs koji nas vuče ka unutra da otkrijemo šta je to što nama odgovara, koji bi bio naš, baš naš put. Deluje mi kao trenutak kada mit o slobodi izbora i nije baš mit, već nešto što kod ljudi stvara anksioznost i potrebu za poređenjem sa drugima. Sada kada shvataš koliko je tvoj život krhak, ali istovremno čaroban i vredan, da li ima smisla živeti ga po tuđim pravilima? Koje je pravilo tvoje duše?

Drugi je susret sa svetom / sobom i svetom

Neprijatna osećanja koja doživljavamo ovih nedelja zbog svega što se dešava i na zdrastvenom, socijalnom, ekonomskom, ali ne manje važnom, informativnom planu, neretko su jaka i prožimajuća. Susret sa sobom može biti vrlo, vrlo nelagodan, pogotovo ako je prethodan vaš život bio prilično automatizovan i ritualan. Ako ste u životnoj trci retko zastajali i zagledali se u vaše kreacije. Jedno vrlo moćno iskustvo koje nam pruža ovaj neprijatan trenutak je skok u interesantan doživljaj koji se uobličava u kolektivno iskustvo. Ne mislim na intelektualno poimanje da i tamo negde ljudi pate, već na iskreno duboko proživljavanje svoje patnje koja uključuje i svest o patnji drugih.

Ako doživljavaš patnju, ostani otvoren i osvesti da u tom iskustvu nisi usamljen, da u sadašnjem trenutku deliš to iskustvo sa milionima ljudi na planeti. I tvoja patnja može prerasti u sasvim nov kvalitet odnosa prema sebi i svetu. To je zaista jedno vrlo moćno iskustvo.