(Oklopljeno) telo – izražava da se obuzdava – Rajh
U prethodnim tekstovima (Mali rečnik telesne psihoterapije) sam pisala o tome zašto i kako nastaje oklop, odnosno kako i zašto se blokira i kanališe životna energija; koje su koristi i štete od tog razvojnog procesa. Sada nastavljamo priču o oklopu, tako što ćemo ga još detaljnije pregledati.
Da bi shvatili šta se dešava sa oklopljenim čovekom, koga je Rajh nazvao „Mali čovek“, hajde prvo da ukratko razjasnimo kako bi izgledala njegova idealna suprotnost sa stanovišta životne energije/osećanja.
Emocije koje doživljavamo su u suštini telesni fenomeni, u njihovoj osnovi su pokreti proticanja, kretanja uzbuđenja, odnosno životne energije u telu. Naš ideal, slobodan i neoklopljen čovek, može da ima puno iskustvo ovog protoka energije kroz telesnu plazmu, doživljavajući ga kao određeni osećajni kvalitet, bes, strah, ljubav, radost, itd. To znači da njegova energija nesputano teče kroz telo. On/a može jasno da doživi ovo osećanje, sadrži ga i donese svesnu odluku o njegovom ne/izražavanju.
Bebe bi mogli biti dobar primer razumevanja slobodnog protoka. Svaki delić tela bebe izražava isto osećanje. Izražavanje je autentično, direktno, otvoreno. Nemamo veliku zadršku ili dilemu kada posmatramo bebu u izlivima emocija, kao što bi imali kada bi posmatrali odraslu osobu. Kod odraslih ćemo obično naići na oprečna verbalna i neverbalna izražavanja: jednu emociju, pa uzdržanost, pa strah od osude, možda stid, pa neki drugi osećajni kvalitet… I rekli bi, on/ona deluje kao da…
Ove mešane poruke koje dobijamo u komunikaciji sa odraslim ljudima nastaju zbog njihove psihološke i muskulaturne oklopljenosti. Jedna snažna emocija neće biti doživljena punom snagom, zato što energetski tok, koji joj leži u osnovi, je isprekidan, blokiran i kanalisan. Do nekih delova tela energetski talas i ne doseže. Obično su ti delovi – oni sa smanjenom osetljivošću – kao da ih osoba ne doživljava kao svoje. Ili su ti delovi tela obično hladni.
Zašto je to tako? Oklop podrazumeva da postoji segmentacija tela. Telo u oklopu nije „udruženo“ u izražavanju jednog osećanja, već je „izdeljeno“.
Neki autori smatraju da osnovni energetski tok kreće od dna kičme prema glavi i od glave napred na dole. Formiranje oklopa podrazumeva da nastaje prstenasta segmentacija, energetska „izdeljenost“ tela. Moćan energetski sistem postaje razdeljen u poprečne prstenove, koji su pod pravim uglom u odnosu na kičmu. Rajhovo mišljenje, koje su mnogi autori sledili, je da postoje sedam takvih segmenata, koji su povezani u blokiranju određenih emocionalnih ekspresija: okularni (očni) segment, oralni (usni), cervikalni (vratni), torakalni (grudni), dijafragmatski, abdominalni (stomačni) i pelvisni (karlični) segment.
Prvi prsten oklopa je okularni segmet. U ovom području nalazimo stezanje i nepokretnost gotovo svih mišića očnih jabučica, kapaka, čela, suznih žlezda i gornjeg dela glave. Drugi segmet je oralni i obuhvata sve mišiće brade, ždrela i potiljačne mišiće, uključujući mišiće oko usta. Treći segmet, cervikalni, obuhvata uglavnom mišiće vrata i jezik. Četvrti segment, torakalni, obuhvata međurebarne mišiće, velike grudne i ramene mišiće, srce, ruke i šake. Peti segment je dijafragmatski i obuhvata dijafragmu i organe koji leže ispod nje. Šesti, abdominalni segment, obuhvata stomak i njegove organe, a na leđima donje delove mišića koji idu duž kičme. Sedmi segment je karlični i obuhvata gotovo sve mišiće karlice, karlične organe, noge i stopala.
Oklopni segment obuhvata one organe i mišićne grupe koje su u međusobno funkcionalnom kontaktu i udruženo deluju tokom emocionalne ekspresije. Takođe su udruženi u blokiranju emocija.
Neki Rajhovi sledbenici smatraju da ruke i noge pripadaju prvom segmentu (uz okularnu oblast) i da predstavljaju „organe kontakta sa svetom“. Bez obzira na korekcije ovog modela, pada u oči da je segmentisanost vrlo slična sa rasporedom čakri. Neki terapeuti svoj rad baziraju upravo prateći redosled čakri, dok se drugi pridržavaju sistema koji je predložio Rajh. Ima i razlika među pristupima u radu: neki telesni psihoteraputi rade sa klijentom strogo prateći smer od glave prema karlici, drugi kreću od karlice prema glavi. Treći se pak ne obaziru na neki poseban redosled u procesu „razotklopljavanja“.
Ako zanemarimo razlike u pristupu, suština je da oklop podrazumeva energetsku segmentaciju i „podeljenost“ tela. Telo nije jedinstveno i spontano u emocionalnom izražavanju. Njegov oklopni sistem „propušta“ onoliko emocionalnog života i podnosi energetski nivo na koji se „podesio“ tokom razvoja. Doživljava emocije intenzitetom koji je „usaglašen“ sa njegovim oklopom. Po malo. Sve što je preko naviknutog nivoa uzburkava i uznemirava oklopni sistem koji nastoji da očuva status quo i šalje anksioznost kao upozorenje. Zadatak terapeuta je da podrži klijenta da istražuje blokade u telu i kreće se ka njihovom oslobađanju. Cilj je protočnost. Izražajnost. Bogata emocionalnost. Životnost.
Cilj svakako nije večna sreća i obećani raj. Rad na oklopljenosti podrazumeva napuštanje ropstva i oslobađanje psihe i tela. Stvarna čovekova sloboda je neodvojiva od lične odgovornosti. Izvestan stepen oklopljenosti i kontrole je neophodan za život. Stvarno slobodan čovek svesno blokira osećanja i energetske tokove, onda kada on to bude želeo i procenio da je to potrebno, ne radi to više pod prisilom i nesvesno. Takva osoba poseduje jasnu svest o ličnoj odgovornosti za svoja osećanja i postupke. O tome u narednom tekstu.
Na koji način blokirate svoju životnu energiju i emocije koristeći psihološke i telesne mehanizme potiskivanja, saznajte tako što ćete se prijaviti na serijal radionica TELESNA MUDROST. Ovaj serijal već ima svoju prepoznatljivu tradiciju (2011) i mnogim ljudima je pomogao da osveste svoje blokade i aktiviraju svoje skrivene moći.